Vaskularna hirurgija je specijalizovana oblast medicine koja se bavi dijagnostikovanjem, lečenjem bolesti krvnih sudova, uključujući arterije i vene, osim onih unutar srca i mozga. Ova grana hirurgije koristi minimalno invazivne tehnike i operacije za tretman stanja kao što su aneurizme, blokade arterija, i varikozne vene. Ako imate bilo kakve simptome, kontaktirajte nas i zakažete pregled.
Element sa ekspertima:
Tim eksperata iz oblasti vaskularne hirurgije
Naš tim hirurga iz oblasti vaskularne hirurgiječine vrhunski stručnjaci sa bogatim iskustvom u lečenju vaskularnih poremećaja. Sa preciznošću i pažnjom, posvećeni su pružanju najbolje moguće nege i tretmana za vaše potrebe. Obratite se našem timu kako biste dobili personalizovanu procenu i započeli tretman lečenja vena.
SEO fluff:
Koje usluge nude naši vaskularni hirurzi?
Naši vaskularni hirurzi u Atlas klinici pružaju sledeće usluge:
- Operacija proširenih vena – minimalno invazivna procedura koja zatvara bolesne vene, koje se u Atlas klinici obavljanju uz pomoć nekoliko metoda.
- Kompletan dijagnostički pregled – uključuje ultrasonografsku evaluaciju koja pomaže u identifikovanju oboljenja vena.
- Personalizovani tretmani – prilagođavanje tretmana specifičnim potrebama pacijenta, uključujući izbor između različitih metoda tretmana na osnovu medicinskog stanja i željenih ishoda.
- Postoperativna nega – usluge koje omogućavaju praćenje pacijenta nakon operacije kako bi se osigurao optimalan oporavak i minimizovali rizici od komplikacija.
Ove usluge omogućavaju efikasno upravljanje i lečenje različitih stanja venskog sistema, vaskularna hirurgija s posebnim fokusom na minimalnu invazivnost i maksimalnu efikasnost tretmana.
Operacija proširenih vena
Atlas klinika poseduje najmodernije medicinske uređaje, tri kompletno opremljene multidisciplinarne sale u kojima specijalisti vaskularne hirurgije uspešno izvode vaskularne hirurške procedure.
U Atlas opštoj bolnici, specijalisti vaskularne hirurgije dr Igor Končar i dr Miloš Sladojević, lečenje bolesti proširenih vena sprovode koristeći metode: striping (stripping) i radiofrekventnu i lasersku ablaciju.
Striping metoda (stripping)
Striping podrazumeva da se kroz dva reza (preponski i iznad skočnog zgloba) otvori velika safenska vena i kroz nju plasira žica kojom se ona izvuče u celini i na taj način u potpunosti odstrani. Ova metoda se može raditi u opštoj ili nekom vidu regionalne anestezije (spinalna ili epiduralna), a najveći nedostatak je potreba za preponskim rezom i trauma koja se nanosi izvlačenjem cele vene.
Stripping traje otprilike 1-2 sata. Striping je dugo bila jedina metoda koja se primenjivala, međutim onda se došlo na ideju da površne vene ne moraju da se odstrane već da je dovoljno da se na neki način isključe iz cirkulacije. Ako krv ne protiče kroz njih onda kao da i nisu tu. Nakon šivenja, stavljaju se posebni zavoji i preko toga komresivna čarapa.
Stripping vena se radi u sledećim slučajevima:
- zbog venske insuficijencije, odnosno kada varikozne vene narušavaju krvotok, kod bolova u nozi;
- zbog lipodermatoskleroze, odnosno, masnog tkiva ispod kože koje očvrsne i s vremenom formira veliki pritisak u venama.
- zbog ulkusa i rana uzrokovanim prevelikim pritiskom u veni;
- zbog venskog ugruška i upale vena, estetskog poboljašnja nogu;
Radiofrekventna operacija vena (radiofrekventna ablacija vena)
Radiofrekventna ablacija vena je minimalno invazivna metoda koja se koristi za lečenje problema sa venama, posebno proširenih vena. Ova procedura se izvodi pod lokalnom anestezijom, a glavno stablo površne vene ostaje netaknuto, ali se isključuje iz cirkulacije uz pomoć radiofrekventne energije.
Metoda se bazira na korišćenju specijalnog katetera koji se uvodi kroz površnu venu u nivou kolena i pod kontrolom ultrazvuka se dovodi do prepone. Na tom mestu, gde se završava glavna površna vena i uliva u duboki venski sistem, kroz kateter se oslobađa radiofrekventna energija. Ova energija uzrokuje slepljivanje zidova vene, što dovodi do njenog kolapsa. Nakon toga, kateter se povlači unazad, isključujući ceo natkoleni deo vene iz cirkulacije.
Prednosti radiofrekventne ablacije uključuju manji postoperativni bol u poređenju sa laserskom ablacijom. Ova metoda koristi niže nivoe energije, što smanjuje mogućnost oštećenja zida vene. Međutim, radiofrekventna ablacija možda nije tako efikasna u slučaju sveže tromboze u venskom sistemu.
Laserska operacija vena (laserska ablacija vena)
Laserska operacija vena je minimalno invazivna procedura koja se koristi za lečenje problema sa venama, posebno proširenih vena. Ova metoda se izvodi pod lokalnom anestezijom, a glavno stablo površne vene ostaje netaknuto, ali se isključuje iz cirkulacije uz pomoć laserske energije.
Postupak uključuje upotrebu specijalnog katetera koji se uvodi kroz površnu venu u nivou kolena i pod kontrolom ultrazvuka se dovodi do prepone. Na tom mestu, gde se završava glavna površna vena i uliva u duboki venski sistem, kroz kateter se oslobađa laserska energija. Ova energija uzrokuje slepljivanje zidova vene, što dovodi do njenog kolapsa. Nakon toga, kateter se povlači unazad, isključujući ceo natkoleni deo vene iz cirkulacije.
Prednosti laserske ablacije uključuju manju invazivnost, brži oporavak, manje postoperativne bolove i ređe podlive. Međutim, ova metoda zahteva savremenu i tehnološki naprednu opremu, što može biti ograničavajući faktor u nekim slučajevima.
Zajedničko za sve tri metode je da nakon što je glavna safenska vena isključena iz curkulacije ostaju njene bočne pritoke koje se moraju takođe odstraniti što iz funkcionalnih što iz estetskih razloga. Najčešće se koriste male hirurške incizije ali je moguće koristii i neko od sklerozirajućih stredstava.
Niko ne voli da se operiše, ali kad već mora svi volimo da što manje boli na operaciji, a i posle toga. Obično onda pitamo da li može “nešto laserski” – misleći na minimalno invazivne procedure. Nove tehnologije u medicini su nam donele tu mogućnost da brojne bolesti lečimo hirurški na manje invazivan način nego ranije. I dalje je to daleko više invazivno od onoga što bismo mi hteli, mada realno gledajući minimalnost doseže zaista daleko.
Kada se preporučuje operacija proširenih vena?
Intervencija se preduzima onda kada preventivne mere – lekovi i drugi vidovi terapije, ne daju rezultate, a postoje i nagoveštaji da mogu uslediti komplikacije. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.
Optimalan način prevencije tromboze i svih eventualnih posledica njenog nastanka su: redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena.
Lečenje bolesti proširenih vena u Atlas klinici podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem.
Proširene vene pored bola i grčeva kvare i estetski izgled
Venski sistem na donjim ekstremitetima ima dva dela – površni i duboki. Kod zdravih ljudi, venski zalisci površinskih i dubinskih omogućavaju protok venske krvi prema srcu. U slučaju proširenih vena, zalisci više ne mogu da obavljaju svoju funkciju (propusni su u oba smera), pa se krv iz dubinskih vena vraća u površinske, povećavajući u njima pritisak koji se širi sve do stopala.
Proširene vene kvare estetski izgled, mogu da budu i uzrok bolova, noćnih grčeva, osećaja težine u nogama, pa i ozbiljnih komplikacija kao što su stvaranje otvorenih rana na nogama, tromboze, opasne embolije pluća. Bolesne površne vene moraju da se odstrane jer vene koje su zdrave i protočne u potpunosti preuzimaju ulogu odstranjenih vena. Nakon odstranjenja površnih bolesnih vena preostale još lakše obavljaju svoju funkciju jer ih površne u tome „ne ometaju“.
Proširene vene donjih ekstremiteta posledica su širenja potkožnih vena
Kada se govori o proširenim venama onda se uglavnom misli na površni sistem koga čine dve glavne vene (velika safenska vena koja se prostire unutrašnjom stranom čitave noge i mala safenska vena koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice). Obe ove glavne vene imaju svoje pritoke – brojne vene koje se najčešće i vide kod proširenih vena. Bolest proširenih vena može obuhvatati samo pritoke ali se vrlo često uoči da je i glavno stablo oslabljeno.
Jedini definitivni način lečenja jeste odstranjenje onih vena koje se na ultrasonografskom pregledu pokažu kao bolesne. I dok se glavno stablo safenske vene može odstraniti putem takozvanog strippinga, radiofrekvenente ili laserske ablacije, venske pritoke se najčešće moraju odstraniti kroz (manje ili veće) hirurške rezove.
Operacija proširenih vena rešava problem nogu koji decenijama može da bude značajan zdravstveni i estetski problem.