Pravila tenisa za koje možda niste znali

Sigurni smo da ljubitelji tenisa dobro poznaju osnovna pravila tenisa, ali šta je sa onim malo manje poznatim pravilima?

Znate li koje su tačne dimenzije teniskog terena, pravila za serviranje u tenisu, koji sve teniski udarci postoje, kada se igrači smenjuju na servisu i druge slične zanimljivosti?

Ukoliko ne raspolažete ovim informacijama i ne možete ih “kao iz topa ispaliti” dok sa društvom uživate u praćenju sporta, na pravom ste mestu. Formula online kladionica je pripremila zanimljiv vodič koji se tiče pravila u tenisu i rešila da vas do detalja obuči za praćenje mečeva.

Proverite i najbolje kvote za klađenje na tenis pred svaki važan meč i praćenje sjajnih mečeva podignite na još uzbudljiviji nivo.

H2: Dimenzije teniskog terena i osnovna podela teniskih podloga

Kada je u pitanju teniski teren dimenzije su dužine 23.77 metara i širine 8.23 metara za pojedinačne mečeve. Kada se igraju dublovi, širina terena se povećava na 10.97 metara, pa su logično i dimenzije terena za tenis veće.

Teren za tenis je podeljen na dva jednaka dela mrežom koja je obešena na sajlu ili metalni kabel, koji je pričvršćen za stubove visine 1.07 metara na krajevima. U sredini, mreža je zategnuta na visinu od 91.4 centimetara i pričvršćena za teren srednjom trakom. Mreža mora biti dovoljno gusta da lopta ne može da prođe kroz nju. Traka koja pokriva vrh mreže i srednja traka moraju biti bele boje.

Specifikacije mreže i stubova:

Prečnik kabla ili metalnog užeta ne sme biti veći od 0.8 centimetara.
Širina srednje trake ne sme biti veća od 5 centimetara.
Dubina trake sa obe strane treba da bude između 5 i 6.35 centimetara.

Za dubl mečeve, stubovi treba da budu postavljeni 0.914 metara izvan dubl linija na svakoj strani. Za pojedinačne mečeve, ako se koristi mreža za singl, stubovi su takođe postavljeni 0.914 metara izvan terena za singl na svakoj strani. Ako se koristi mreža za dubl, ona mora biti obešena na letvice koje su visoke 1.07 metara, a njihove sredine moraju biti 0.914 metara izvan terena za singl.

Dimenzije i obeležja linija:

Stubovi mreže ne smeju biti širi od 15 centimetara u prečniku ili obimu.
Letvice za singl ne smeju biti šire od 7.5 centimetara u prečniku ili obimu.
Stubovi i letvice za singl ne smeju da budu viši od 2.5 centimetara iznad kabla ili metalnog užeta.

Linije koje ograničavaju krajeve i strane terena nazivaju se osnovne linije (base lines) i uzdužne linije (side lines). Na udaljenosti od 6.40 metara od mreže, između uzdužnih linija, povučene su servis linije. Površina sa svake strane mreže, između servis linije i uzdužnih linija, podeljena je na dva jednaka dela linijom zvanom srednja servis linija (central service line).

Svaka osnovna linija je presečena linijom zvanom centralni znak (centre mark), koja je dužine 10 centimetara i povučena je unutar igrališta, paralelno sa uzdužnim linijama.

Centralna servis linija i centralni znak trebaju biti širine 5 centimetara.

Ostale linije su širine između 2.5 i 5 centimetara, ne računajući osnovnu koja može biti širine do 10 centimetara.

Sva merenja se vrše od spoljašnjih ivica linija. Sve linije treba da budu iste boje i jasnog kontrasta u odnosu na boju podloge.

Pored dimenzija, važno je razgraničiti i koje su zvanične teniske podloge, kao i koje su njihove osnovne karakteristike.

Postoje tri glavne vrste teniskih terena koje se razlikuju po materijalu podloge:

Šljaka se smatra „sporom“ jer loptica gubi brzinu kada udari u podlogu i odskače visoko. Na njima je lakše proveriti gde je loptica udarila jer ostavlja vidljiv trag.
Travnati tereni su „brzi“ tereni gde loptica zadržava brzinu i nisko odskače, što pogoduje igračima koji preferiraju snažne udarce i servise.
Tereni sa tvrdim podlogama uključuju beton i asfalt koje takođe „brze“ podloge, te omogućavaju kratke razmene udaraca.

Pravila tenisa za dimenzije i podlogu su prilično jasna i striktna i moraju se poštovati.

H2: Kako se izvodi servis u tenisu?

Igrači imaju dve šanse da pravilno ubace loptu u igru. Prvi servis se izvodi tako što igrač stoji iza osnovne linije, između centralnog znaka i desne bočne linije. Lopta se mora udariti dijagonalno u servis polje na suprotnoj strani mreže. Važno je napomenuti da igrač ne sme da stane na ili pređe osnovnu liniju pre nego što udari loptu.

Na početku svakog poena, prvi servis mora preći mrežu i ući u protivničko desno servis polje (poznato kao „deuce“ polje). Ako prvi servis ne uspe da uđe u pravilno polje, to se zove „greška“ (fault). Ako igrač ne uspe da ubaci loptu pravilno ni pri drugom pokušaju, to se zove „dvostruka greška“ (double fault), i protivnik osvaja poen. Nakon prvog poena, server menja stranu i servira iz centralnog znaka prema levoj bočnoj liniji, ciljajući protivničko levo servis polje (poznato kao „ad“ polje).

Ako servirana lopta dodirne vrh mreže pre nego što uđe u servis polje, to se zove „nec“, i igrač ponavlja servis. Ako lopta udari mrežu i padne van polja, to se računa kao greška. Takođe, ako servirana lopta pogodi stub mreže, to se takođe računa kao greška.

Prilikom servisa, server ne sme da menja položaj hodanjem ili trčanjem, i ne sme da dodirne osnovnu liniju ili teren za tenis sa bilo kojim delom stopala. Takođe, nije dozvoljeno dodirnuti prostor van zamišljenih produžetaka bočnih linija ili centralnog znaka. Kršenje ovih tenis pravila rezultira „foot-faultom“.

Servis se takođe smatra pogrešnim ako igrač prekrši bilo koje od pravila, promaši loptu u pokušaju da je udari, ili ako lopta pogodi stalne delove terena pre nego što padne na zemlju. Takođe, ako lopta pogodi servera ili njegovog partnera ili bilo koji njihov deo opreme, servis je takođe pogrešan.

Server ne servira dok primalac nije spreman, ali primalac mora poštovati ritam servera i biti spreman kada je server spreman za servis. Ako igrač pokušava da vrati servis, smatra se da je spreman za igru. U slučaju da igrač nije bio spreman da vrati servis, što je jasno pokazao protivniku, taj servis se ne računa kao pogrešan.

Nakon što igrač završi jedan gem kao server, on menja stranu terena i postaje primalac servisa u sledećem gemu. Igrači menjaju strane terena nakon trećeg, petog, sedmog i svakog narednog neparnog gema u setu.

H2: Pravila tenisa za ometanje igrača

Kako kažu pravila tenisa, smetnje igračima u ovom sportu označavaju svaku radnju tokom igre koja može omesti igrača, što dovodi do gubitka poena. Ove radnje mogu biti izazvane od strane igrača, gledalaca, linijskih sudija, pa čak i ptica.

Dakle, one mogu biti namerne ili nenamerne.

Evo i pojedinih primera takozvanih internih smetnji između samih igrača i kada određene radnje nisu smetnja:

Ako igrač ometa protivnika namerno, protivnik će osvojiti poen. Međutim, ako je ometanje izazvano nečim izvan kontrole igrača, poen se ponavlja.
Ako igrač ispusti reket tokom poena, to se obično smatra prednošću za protivnika i ne računa se kao smetnja.
Najčešća smetnja je kada igraču spadne kapa ili traka za glavu. Ako to nije namerno, poen se ponavlja, ali igraču se daje upozorenje da će se sledeći put smatrati namernim ometanjem.
Kada igrač nenamerno udari loptu dva puta, to se ne smatra smetnjom. Međutim, ako je to namerno, igrač gubi poen.
Takođe, igrač će izgubiti poen ako prekine igru misleći da je protivnik ometan.
Nije smetnja ako je loptica ili neki drugi predmet bio na terenu kada je poen počeo.
Razgovor tokom igre je zabranjen za pojedinačne mečeve, dok je u dubl mečevima dozvoljen samo kada lopta ide ka njima. Ako lopta ide od njih, ne smeju razgovarati.

Pored ovih, postoje i “spoljni faktori” koji mogu napraviti smetnje igračima:

Odlučuje se da li je netačan poziv linijskog sudije ometao igrača ili nije imao uticaja na igru. Ovde glavni sudija mora odlučiti da li je poziv uticao na igru. Ako nije, ne smatra se smetnjom.
Pravilo se takođe primenjuje kada dečak za loptice počne da trči misleći da je poen završen. Sudija tada ponavlja poen.
U slučaju da neki predmet poput papira padne na teren, to je smetnja i poen se ponavlja.
Ako lopta pogodi pticu koja leti preko terena, poen se ponavlja.
Buka izvan terena se obično ne smatra smetnjom. Na primer, ako gledalac uzvikne tokom serviranja, server može biti ometen, ali sudija će samo zatražiti tišinu, ne smatrajući to smetnjom.

Nepokretna oprema u tenisu, kao što su mreža, linije, stubovi, zidovi, stolica sudije i vetar, su integralni delovi igre. Oni su namerno postavljeni kako bi omogućili fer i konzistentnu igru, tako da se pravilo o smetnjama ne primenjuje na njih.

H2: Koji udarci u tenisu su dozvoljeni?

Gledajući bilo koji teniski turnir, možete primetiti nekoliko osnovnih načina kako igrači udaraju lopticu, a to su: forehand, backhand, servis, volej i polu-volej, smeč, drop shot i lob:

Forehand je udarac u kojem unutrašnja strana dlana dominantne ruke koja drži reket “gleda” napred. Forehand se izvodi zamahom reketa preko tela u pravcu u kojem želite da lopta padne. Ključno za izvođenje forehanda je:
- Pozicioniranje: ne udarajte loptu kada je previše daleko od vas ili preblizu vašem telu. Udarajte je udobnoj udaljenosti, bez potpunog istezanja ruke, i dok je loptica ispred vas, blizu prednjeg kuka.
- Položaj reketa: Izbegavajte zatvoren položaj reketa prilikom kontakta sa loptom. Postignite efekat četkanja između lopte i reketa kako biste stvorili topspin.
Backhand je udarac u kojem igrač zamahuje reketom oko tela tako da zadnja strana ruke prethodi dlanu. Može se izvoditi jednom ili sa dve ruke. Jednoručni backhand pruža veći domet i raznovrsnost stilova udarca, gde recimo spada slice backhand. Dvoručni backhand je sa druge strane dobar izbor jer obično daje više snage i manju verovatnoću da zakasnite na udarac.
Servis je udarac kojim se započinje poen. Izvodi se tako što se loptica baca u vis i u jednom trenutku pri svom padu “seče” njen let ka dole u pravcu protivničkog polja.
Volej je udarac u kojem se lopta udara pre nego što prvi put padne u polje. Najčešće se izvodi blizu mreže, ali može biti izveden i dalje, sredinom terena ili blizu osnovne linije. Forehand volej se izvodi na dominantnoj strani tela, dok se backhand volej izvodi na nedominantnoj strani, najbolje sa jednom rukom.
Polu-volej se izvodi odmah nakon što lopta dotakne tlo, ali pre nego što dostigne vrhunac svog odskoka.
Smeč je udarac koji se izvodi iznad glave sa pokretom sličnim servisu. Može se izvesti sa velikom snagom i često završava poen.
Drop shot je udarac u kojem se lopta udara relativno lagano, tako da ima određeni efe zbog koga neće odmaći preterano od mreže, već pasti odmah iza mreže na protivničku stranu.
Lob je udarac u kojem se lopta udara visoko i duboko u protivnički teren. Može se koristiti kao ofanzivno ili defanzivno oružje. Ako je protivnik blizu mreže, lob je efikasan način da ga potisnete unazad. Ako ste vi u trku, lob je dobar način da dobijete vreme za bolje pozicioniranje tokom poena.

H2: Kako izgleda bodovanje u tenisu?

Tenis ima jedinstven sistem bodovanja gde se poeni računaju na sledeći način:

1 poen: donosi 15
2 poena: 15 + 15 = 30
3 poena: 15 + 15 +15 = 40
Izjednačenje: termin “all” (primera radi “30 all”)
40:40: termin “deuce”
Server osvaja poen na deuce: “advantage”

Da bi igrač osvojio “game”, mora osvojiti najmanje četiri poena. Ako je rezultat 40-30, 40-15 ili ima “advantage” i igrač osvoji još jedan poen, osvaja “game”.

Kada oba igrača imaju po tri osvojena poena (40:40), to se zove “deuce”. Da bi se osvojila igra iz “deuce-a”, igrač mora osvojiti dva poena zaredom.

Nakon što igrači osvoje određeni broj “gameova”, osvajaju set, a kada osvoje dovoljan broj setova, osvajaju i meč.

Tipovi teniskih setova:

Set sa prednošću: igrač ili tim mora osvojiti šest “gameova”, sa dva razlike, da bi osvojio set. To znači da se ne igra “tie-break” kada je rezultat 6:6. Set se nastavlja dok jedan igrač ili tim ne osvoji dva gamea više od protivnika.
“Tie-break” set: ovde igrač ili tim mora osvojiti šest igara da bi osvojio set. Ako rezultat dođe do 5:5, jedan igrač mora osvojiti naredna dva gamea da bi osvojio set. Ako rezultat dođe do 6:6, igra se “tie-break”.

Bodovanje u tenisu po turnirima je različito u odnosu na to da li je u pitanju Grand slam ili neki drugi turnir.

Najčešći format za teniske mečeve je da su dovoljna dva seta za pobedu na meču, sa rezultatima 2:1 ili 2:0. Sa druge strane, kod Grand slamova je situacija drugačija.

Sva četiri Grand Slam turnira (Roland Garros, Wimbledon, US Open, Australian Open) se igraju na 3 dobijena seta i koriste konzistentan “tie-break” format u poslednjem setu. Kada meč dođe do 6:6 u odlučujućem setu, igra se “tie-break”.

Što su mečevi neizvesniji, to će oni biti primamljiviji za klađenje na tenis uživo, a kada se tome dodaju naše sjajne kvote i vrhunska ponuda igara, nema razloga da ne okušate svoju sreću.

Registrujte nalog na Formuli, prebacite sredstva i uživajte u klađenju odakle god i kada god poželite!

Nadamo se da ste uživali u našem blogu koji je obradio pravila tenisa i pozivamo vas da pratite našu blog sekciju za još korisnih i zanimljivih tekstova.